Марко пије уз рамазан вино 0001    Синоћ царе асаг учинио 0002    Да с’ не носе зелене доламе, 0003    Да с’ не игра у колу с булама 0004    И не пије узор мазор вино. 0005    Ал’ то Марко ништа и не хаје, 0006    Већ он носи зелену доламу, 0007    И он игра у колу с булама 0008    И он пије узор мазор вино. 0009    Синоћ цару азна изгинула, 0010    Изгинули млоги азнадари; 0011    Турци веле: ”Исече ји Марко!” 0012    И сам царе рече да је Марко. 0013    Ал’ то Марко ништа и не хаје, 0014    Веће спава под шатором Марко, 0015    Крваве му руке до лаката, 0016    Бојно копље до баоча бела. 0017    Ал’ беседи царе господине: 0018    ”Ко ће мени дотерати Марка, 0019    Савезани руку наопако, 0020    Све нуз коња бијућ’ буздованом, 0021    Даћу њему пашалук на Босни, 0022    Без промене док му је колена!” 0023    Ту се нађе Џаја Прикоморски 0024    Да дотера Краљевића Марка, 0025    Савезани руку наопако, 0026    Све нуз коња бијућ’ буздованом. 0027    Оде Џаја Краљевићу Марку, 0028    Али не сме да пробуди Марка, 0029    Већ удара у јасан таламбас 0030    Не би ли се пробудио Марко. 0031    Ал’ се трже Марко иза санка, 0032    Па беседи Краљевићу Марко: 0033    ”Која курва у таламбас бије, 0034    Без питања и без руковања – 0035    Вере моје, одсећ’ ћу му главу!” 0036    Ал’ беседи Џаја Прикоморски: 0037    ”Ја ти, Марко, у таламбас бијем, 0038    Без питања и без руковања – 0039    Мен’ је царе по тебе послао!” 0040    Уста Марко на ноге јуначке, 0041    Па отиде Ибри берберину: 0042    ”Побратиме, берберину Ибро, 0043    Опери ми руке до лаката, 0044    Бојно копље до баоча бела, 0045    Цар је Џају по мене послао!” 0046    Опра њему Ибро берберине, 0047    Опра њему руке до лаката, 0048    Бојно копље до баоча бела. 0049    Оде Марко цару господину, 0050    Без толмача цару у двор уђе, 0051    Па му божју помоћ називао: 0052    ”Божја т’ помоћ, царе господине! 0053    Што си Џаки по мене послао – 0054    Привали ми једну купу вина, 0055    Која вреди тридесет дуката!” 0056    Насмија се царе господине, 0057    Па се маши себи у чпагове 0058    И извади шездесет дуката: 0059    ”На ти, Марко, наплату за вино!” 0060    Узе Марко шездесет дуката, 0061    Па он мету себи у чпагове. 0062    ”Ја сам Џају по тебе послао, 0063    Јер сам синоћ асаг учинио 0064    Да с’ не носе зелене доламе, 0065    Да с’ не игра у колу с булама, 0066    Да с’ не пије узор мазор вино, 0067    А ти за то ништа и не хајеш! 0068    Синоћ мени азна изгинула, 0069    Изгинули млоги азнадари; 0070    Турци веле: ”Исече ји Марко!” 0071    И ја велим: ”Нико него Марко!” 0072    Ал’ беседи Краљевићу Марко: 0073    ”Јеси л’ чуо, царе господине – 0074    Ако носим зелену доламу, 0075    С тобом сам је на боју добио; 0076    Ако играм у колу с булама, 0077    Млад сам јунак, игра ми је мила; 0078    Ако пијем узор мазор вино, 0079    Србљин јесам, вера ми доноси!” 0080    Вели њему царе господине: 0081    ”Мој посинче, Краљевићу Марко, 0082    Ти истргни бритку сабљу твоју 0083    Да ја видим је л’ сабља скрнавна!” 0084    Одговара Краљевићу Марко: 0085    ”Ој Бога ти, царе господине, 0086    Моја сабља не трза с’ напразно!” 0087    Ал’ беседи царе господине: 0088    ”Ево теби дванаест везира 0089    И ево ти тридесет Турака – 0090    Сеци, Марко, што је теби драго!” 0091    Трже сабљу Краљевићу Марко, 0092    Дваред ману – дванаест везира; 0093    Триред ману – тридесет Турака, 0094    И Арапа, Богом побратима, 0095    Самог цара из стола покрен’о.